(PRINCEZA NA ZRNU LAŽI)
Jednom, ne tako davno,
hanuma u začaranom gradu,
okovana dunjalučkim blagodatima,
uživaše sve lepote!
Deca u vrtiću,
muž na poslu,
sve na dugme.
Ali to dugme treba neko da pritisne.
Dugme za pravi život.
Nego, to ide u neku drugu bajku.
Ne u ovu.
Uglavnom,
hanuma je imala svo vreme
za svoje bajke,
da se namuči.
Da izgleda savršeno
za jednu fotografiju na instagramu.
U normalnim bajkama priča bi tekla
…za popodnevnu šetnju sa porodicom.
Elem,
do te savršeno bajkovite fotografije,
stizalo se zumiranim putem
preko trideset slojeva prirodnih preparata,
Sačuvaj Bože, šta veštačko?!
Ali pre svih tih slojeva,
pregledalo se bezbroj izuzetno edukativnih tutorijala.
Kako se nanosi ovo, kako ono
i sve ostalo.
Da hanuma izgleda lepo,
a prirodno.
Čista umetnost.
Praviti od sebe nešto što nismo?
Lepa za sebe.
Tebe?
Nju?
Njega?
Svakoga?!
Nastavak bajke ne znam.
Nadam se da je živela srećno.
Jer ispod toliko slojeva
uvek se krije prava istina.
Jasmina Luboder Leković
„Bajke za odrasle“
